„Моћне биљке“

Сигурно сте до сада чули за термин ГМО или генетски модификовани организми. Од првих експеримената генетског инжењеринга 1970-их, примена ГМО изазвала је жестоке полемике. Неки су присталице генетски модификованих организама а неки изразити побуњеници. Сигурно је да ће ове расправе наставити да тињају.

Генетски инжењеринг мења ДНК неког организма и чини да немогуће постане могуће. Како? Исецањем жељеног гена уз помоћ одговарајућих „маказа“ – ензима, тај исти ген убацује се у ДНК другог организма. Тако су створене линије кукуруза које не нападају штеточине, златни пиринач који би могао да допринесе смањењу глади у свету, јагоде које садрже „антифриз“ и чине је отпорном на мраз и др.

А, да ли сте знали да постоје генетски модификоване биљке које учествују у процесу ФИТОРЕМЕДИЈАЦИЈЕ? Фиторемедијација је процес лечења, тј. санације загађене животне средине загађујућим органским материјама. Захваљујући њима, могу се уклањати експлозиви, пестициди, метали. Различита истраживања показала су да овакве биљке имају далеко већу отпорност и могућност разградње.

Нешто више о ГМО можете прочитати у презентацији испод.

Кретање биљака

Иако смо навикли на то да биљке мирују сваки пут када их погледамо, оне се итекако крећу. То кретање наравно није тако активно као код животиња, и можда није толико очигледно, али ипак постоји.

Који су то фактори који утичу на кретање, односно покретање биљака? Биљке су углавном осетљиве на промене у свом окружењу, попут: светлости, температуре, додира, земљине теже. У зависности од извора дражи можемо разликовати три групе покрета: тропизме, таксије и настије.

На следећем линку дат је кратак видео-запис на тему кретања биљака.

Дизајнирајте овакво веб-место уз помоћ WordPress.com
Започни